~ Tajni vrtovi

Veličanstvena priroda mnogo toga nam je otkrila, ali isto tako i mnogo toga ostavila da sami otkrivamo i istražujemo. Njeni nepregledni vrtovi zovu nas da otkrivamo mnoge tajne poruke. Postoji jedna tajna čija smo vrata samo odškrinuli, a to je tajna ljudske prirode. Galerija čudesnih ljudskih duša, tajanstvenih pogleda i osmeha, koji gospodare sakrivenim carstvom čudnovatog rastinja i bilja, budi maštu posmatrača. U obilju svetlosti i boja, raskošni venci oko njihovih glava i dekorativno naborana odeća plešu u ritmu njihovih raspoloženja. Ornamentalni ritam, izražen jasnim linijama, ispoljenim u obliku čvorova, vezanih vrpci i upletenih ukrasnih traka, poziva nas na ples. Raznobojno cveće simbolično najavljuje dolazak proleća. Živopisni i treperavi karakteri slobodno se izražavaju u prostoru, a priroda u njihovoj pozadini kao da učestvuje u događajima i emocijama. Naturalistički izraženi u idiličnim predelima i biblijskim prizorima, oni pružaju različita svedočanstva o minulim vremenima. Ljudsko biće i njegova okolina su predmet mnogih kreativnih radova. Čarima prirode nije odolela ni Suzana Stojanović. Njeno mišljenje je da je o prirodi potrebno znati mnogo toga kako bi se mogla prikazati i objasniti. Ciklus umetničkih radova “Tajni vrtovi” počela je da radi 2008. godine. Ni u životu ni u stvaralaštvu ona nikada nije želela da bude okovana lancima pa je svoju slobodu prenela i na svoje radove. Ona jednostavno radi samo ono što želi i na način na koji želi jer smatra da je darovitost upravo ono što leži skriveno duboko u duši autora, a da je na njemu samom na koji način će to skriveno da izrazi. “On ne mora da bude razumljiv, ali uvek treba da bude svoj”, kaže umetnica. Postoji mnogo zanimljivih ljudi u vrtovima čovečanstva. Neki od njih izazivaju čuđenje i privlače pažnju jer nas odvode dalje od uobičajenih percepcija, neki se izdvajaju svojom odmerenošću, dostojanstvom i spontanošću, a neki trijumfuju svojom melodičnom lepotom u nepoznatoj svetlosti i atmosferi. U beskrajnoj galeriji likova i figura, smeštenoj u živopisnim cvetnim vrtovima, Suzana pokušava da otkrije šta je u njima sakriveno, da li postoji neka poruka. Jedan od njenih najreprezentativnijih radova ciklusa “Tajni vrtovi” svakako je “Izgubljeno kraljevstvo” personifikovano u figuri zamišljene žene sa zlatnim ogrtačem, koja sedi na oborenom stablu drveta, okružena gustim zelenim lišćem. Njeno kraljevstvo je čudesno i ne postoji na mapama; kad jednom nestane, ono nikada više ne može biti pronađeno. Njegove su palate nevidljive. Satkane su od snova, muzike, ljubavi i mirisa. Misli ove lepe žene su čuvari njegovih zidina, a njene skrivene želje su čuvari njegovog prostora. Sve u tom kraljevstvu je prozračno: ponekad je obasjano svetlom, a ponekad obavijeno dubokom tamom i čini se da je zamišljena žena zarobljena u njemu. U njenom pogledu sukobljavaju se dostojanstvo i praštanje, snovi i odustajanje, bol i ponos. Njena duša je okovana teškim lancima. Jedini dokazi da je nekada živela u čudesnom kraljevstvu su zlatni ogrtač oivičen cvećem i tanana kruna na njenoj glavi jer “izgubljeno zlato se može pronaći, a izgubljeno kraljevstvo nikada”, kaže Suzana u jednom od svojih eseja. Ljudi u njenim tajnim vrtovima neretko okreću leđa posmatračima (“Slutnja”), ali to nije odlazak ni bunt već suptilan način koji je ona odabrala da nam pokaže u kom pravcu i ka čemu oni idu, pokazujući nam pojave i osećanja koja su je motivisala da stvara. Renesansno odevena žena, duge plave kose, pokretom tela nas usmerava ka nekom, samo njoj poznatom, dešavanju. Sočno zelenilo trave, sveža hladovina vrta i gradacija tonova boja doprinose tajnovitosti tog dešavanja. Iako bez oblaka, zamućeno nebo najavljuje neizvesnost i potvrđuje teoriju da priroda ipak nad svime vlada. Čak i najmanji povetarac ponekad može da unese nemir i strah u krhku ljudsku dušu. Veština je obojiti sve te čudesne zvukove koji nose samo nagoveštaje. Rad “Cvet” na prvi pogled jedna je od mnogobrojnih ilustracija mita o lepom Narcisu ledenog srca koji nikome nije uzvraćao ljubav. Ipak, ako malo dublje posmatramo ovo umetničko delo, iza žalosnih vrba koje se reflektuju u vodi, možemo da naslutimo tužnu ljubavnu priču o mladiću koji devojci šalje cvet niz reku da joj poruči da je čeka. Prikazani prizor se izdvaja od ostalih ne samo zbog motiva već i zbog neobične palete bogate raznovrsnim nijansama, koje se prepliću u vodi punoj rastinja i obrisa neba. Na ovaj način Suzana je prikazala dve scene u jednoj: onu koju vidimo u mladiću i njegovoj neposrednoj okolini, ali i onu drugu, koja je izvan tog prizora, u renesansnom okruženju i baršunastim oblacima koji zrače rajskim mirom i spokojem. Ipak, blago sivilo koje pokriva celu površinu dela nagoveštava da će mladićeva poruka, skrivena u lepom cvetu jarke žute boje, otići niz vodu neprimećena. Najintrigantnije delo ciklusa “Tajni vrtovi” je “Odlazak”. Skrivena od pogleda javnosti i rasterećena od svih spoljnih uticaja, okružena bujnom vegetacijom u svom tajnom vrtu, okrenuta licem ka posmatračima, ova žena, iako telom odlazi, govori o unutrašnjoj slobodi i nekom čudesnom miru koji vlada u njoj i u njenom okruženju. Njen pogled je rasterećen i izgleda kao da je upravo sve uspomene i razočaranja ostavila iza sebe, a jarko crvena kosa potvrđuje odlučnost da krene nekom novom stazom. Ona napušta divlje, pusto i mrtvo mesto u kome gospodare isprepletene, isušene grane i gusto rastinje koje se penje po tim granama tražeći put da dođe do svetla. Žena ne nosi nikakav prtljag sa sobom što upotpunjuje priču o raskidu sa svim onim što može na bilo koji način da je asocira na to pusto mesto. Bliski i daleki, a u isto vreme fantastični i realni, umetnički radovi Suzane Stojanović privlače poglede svojom naturalističkom vizijom u kojoj se senzibilne žene spajaju sa zvucima prirode, šuštanjem krošnji drveća, trave i nesvakidašnjim mirom koji dominira prostorom u kome su na metaforični i alegorijski način one predstavljene. Na tim radovima nebo gotovo da se i ne vidi i izgleda kao da autorka pokušava da nam kaže da njeni ljudi ne žele da napuste ambijent u kome se nalaze. Pogled žene na jednom od tih radova “Obećanje” govori o samouverenosti i odlučnosti, ali u isto vreme i o tajni koju ona ne želi da prenese na prostor van svog vrta. Čak se i delo “Uhvati Sunce”, okupano svetlošću, zaustavlja na rukama devojke koja drži Sunce i Mesec, blago se osmehujući. Suzana prati živote različitih ljudi i predstavlja ih na svojim radovima u prirodnom okruženju. Sama činjenica da živi usred gomile koja se stalno menja, talasa, beskonačno spaja i razdvaja jeste izvor ogromnih inspiracija. Svako od tih lica skriva neku tajnu. Ona se trudi da ih predstavi baš onako kao što ih vidi, iskreno, bez ulepšavanja i alegorija, brižljivo doterujući detalje. Umetnica na svakoj od svojih ilustracija pokušava da zaustavi jedan trenutak života, koji je možda za osobu koju predstavlja presudni. Izgleda kao da njeni ljudi stalno stoje na nekim prekretnicama i raskrsnicama, okruženi rastinjem i gustim šumama i da stalno traže izlaz iz tih šuma. Stvaraoci se neretko nalaze u takvim situacijama i možda je upravo to ono što u njima izaziva prkos i tera ih da idu napred, da ne odustaju uprkos teškoćama na koje nailaze. Deo Suzaninog umetničkog stvaralaštva stalno je usmeren ka istraživanju čoveka i prirode. Meditativno raspoloženje i dubina osećanja zrače iz njenih individua, koje podržava bujna vegetacija. Time je priroda priznata kao vrednost za sebe, a ne više samo kao dekor. Ona takođe nije predeo duše ili izraz unutrašnjeg života predstavljenih lica. Štaviše, ljudi i njihovo okruženje obrazuju jedinstvo. Oni su povezani svetlošću, sa kojom zajedno postaju izraz tajanstvenog raspoloženja i harmonsko sazvučje koje isijava iz raskošnih vrtova. Ponekad se ta harmonija pretvara u slutnju i nemir, kada se iznad idiličnog predela i zagonetnih osmeha nadviju gusti oblaci, koji najavljuju nevreme i oluju. U tim trenucima izgleda kao da se čovek zatvara u sopstveni nepostojeći univerzum, ne znajući da ga svako otuđenje od prirode vodi u tamnicu. Očaravajuća svetlost koja se poigrava na njegovom licu samo nagoveštava tajne koje je godinama uspešno sakrivao od javnosti, uprkos mnogim emotivnim i životnim usponima i padovima. Neki svoj duhovni mir on ponekad nalazi pred štafelajem, sakrivenim u dubokim senkama šuma, ponekad u druženju sa umiljatim stvorenjima, a ponekad u dugoj plovidbi rekom, posmatrajući obrise sopstvenog života u njenim pokretnim scenama. To su trenuci u kojima zaboravlja na svakodnevne nedaće i opraštanja, na bučne ulice i uznemiravajuća lica. Suzana voli prirodu i cveće i lepotu bujnih vrtova često opisuje u svojim umetničkim radovima jer “svaki cvet, nezavisno od toga da li je ruža, hrizantema, božur, perunika ili dalija, ima neku svoju tajnu”, kaže ona. Svaki od tih bezbrojnih delića od kojih je sastavljena priroda ima neki smisao i značenje. Žubor vode ispod vodenice, vetar koji nosi miris poljskog cveća i njiše grane, čudesne ptice koje svijaju gnezda u njima, sve je to jedna velika inspiracija. “Uhvatiti četkicom smenu senke i zraka dok igraju svoju večnu igru lova i puštanja je izazov”, kaže autorka. Njeni “Tajni vrtovi” ispunjeni su unutrašnjom i spoljašnjom lepotom i veoma su prijatni za posmatranje. Radovi ovog ciklusa (predstavljeni u “Suzana Stojanović Professional Traditional Artist DeviantArt Art Gallery”) obiluju zanimljivim perspektivama, likovima, raznovrsnim kostimima i bogatim dekoracijama, urađenim veoma marljivo. One otkrivaju preciznu i detaljnu panoramu jarkog i, na momente, setnog, šarolikog života i nepoznate predele sa mitološkim i arkadijskim prizorima koji prerastaju u poeziju. Poljsko cveće, orošeno gorskim potocima, slavi prirodu i piše prelepe stihove o životu i mnogim srećnim i nesrećnim ljubavima. Kroz vrtove Suzane Stojanović prolaze mnoge zanosne žene sa cvetnim vencima oko glave. Romantični predeli odraz su različitih duševnih stanja. Kroz guste grane drveća probijaju se unutrašnji doživljaji, trepere živahni pogledi i obrazi lepih lica. U tim živahnim pogledima ogleda se rešenost čoveka da sebi objasni pojave koje ga okružuju, da mu nametne svoje zakone i da upozna sopstvenu unutrašnjost da bi sebe potpunije doživeo. Pokrenut snagom sopstvenog duha, on želi da gospodari spoljnom stvarnošću, a ne da bude njome savladan. Često nespreman da se suoči sa tom surovom stvarnošću, on odlazi do skrivenih mesta, daleko od radoznalih pogleda, gde tišinu prekidaju samo njihovi čudni stanari i cvrkut rajskih ptica. Na tim tajnim mestima, pored kamenih fontana i u hladovini raskošnih krošnji drveća, gde se njišu ljuljaške mnogih promenljivih emocija i osećanja, mnogi stvaraoci pronalaze inspiraciju za svoju umetnost, a među njima je i Suzana.