~ Časopisi i magazini

Mount Hope, međunarodno priznati književni magazin osnovan na odseku za kreativno pisanje na Univerzitetu Roger Williams u Bristolu, Roud Ajlandu, u Sjedinjenim Američkim Državama, sadrži književnu fikciju, nefikcijske eseje i memoare, grafičko pripovedanje i poeziju u digitalnom i štampanom obliku i daje prostora kako onima u nastajanju tako i iskusnim piscima, iz bilo kog mesta, u svim formama i iz svih perspektiva. Magazin je objavio radove pisaca iz više od deset zemalja. Autori se kreću od ljudi koji prvi put objavljuju, pa sve do dobitnika Pulicerove nagrade. Mount Hope je 2012. osnovao Edward J. Delaney, nagrađivani autor i profesor kreativnog pisanja, član fakulteta na Univerzitetu Roger Williams od 1990. Članovi osoblja fakulteta i studentski urednici predvođeni fakultetom čitaju podneske, biraju najbolje između njih i donose radove za objavljivanje. Imaju snažnu posvećenost raznolikosti glasova i iskustava i izdaju jedno do dva dela mesečno, tokom tog meseca. Sva ova mesečna izdanja su sakupljena u štampanom godišnjem izdanju. Urednici i članovi osoblja fakulteta ručno biraju beletristiku, dokumentarnu literaturu, poeziju i više dela za svako izdanje. Najvažniji faktori koje urednici uzimaju u obzir pri odabiru radova su kvalitet dela, raznolikost i jedinstveni pogledi koji mogu da imaju odjeka kod svih čitalaca. Pisci iz celog regiona i sveta, mladi i stari, podstiču se da testiraju svoje sposobnosti i pošalju svoje pisane projekte na veb lokaciju “Mount Hope” radi dalje kritike.

“Red Toy”, autor Suzana Stojanović, februar 2023, “Mount Hope” magazin, američki književni časopis, Issue 21: Little Steps, 2023 (Edward J. Delaney, glavni urednik; Adam Braver, rezidencijalni pisac; Lisa Daria Kennedy, umetnički urednik, vanredni profesor ilustracije na Massachussetts College of Art; Ben Harvey, Nicole Kowalewski, Laura Yeadon, urednici saradnici; Jordan Durfee, El Segall, Grant Soedler, pomoćnici urednika; Matthew Milotakis, urednik; Nolan Abitabilo, Cassandra Bousquet, Caleb Burleson, Lucero Blanco, Zack Demers, Cecelia Egan, Finn Paris, Hennessey Hernandez, A Lee, Madeline Nigro, Greyson Simons, Jordan Sweenie, Sophia Thomas, asistenti urednika)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

Osnovan na Univerzitetu St. Lawrence u Njujorku od strane Joe David Bellamy 1973. godine, Fiction International je književni magazin za umetnost i pisanje posvećen inovativnim oblicima fikcije i nefikcije koji se bavi progresivnim političkim idealima. Godine 1982. magazin je preseljen na Državni univerzitet u San Dijegu (Kalifornija, SAD) gde su ga uređivali Harold Jaffe i Larry McCaffery do 1992. godine, kada je Harold Jaffe preuzeo jedino uredništvo. Časopis je proglašen za jedan od “najboljih književnih magazina u Americi” među dve hiljade časopisa koji ispunjavaju uslove, prema anketi Literary Magazine Review koja je obuhvatila preko stotinu urednika i pisaca. To je jedini književni časopis u Sjedinjenim Državama koji naglašava formalne inovacije, društveni aktivizam i progresivnu politiku i sadrži široku lepezu beletristike, publicistike, neodređene proze i vizuelnih prikaza vodećih pisaca i umetnika iz celog sveta. Svake godine, Fiction International bira temu i prihvata i objavljuje prozu koja se bavi tom temom.

Fiction International, Issue 55: Dream, 2022 (Dr. Harold Jaffe, glavni urednik; Justin Call, Robert James Cross, Jason Phillips, Erasmo Reyna-Gomez, Anastasios Moros, urednici saradnici; Julia Bautista, Edgar Brito, Emily Buchanan, Arriana Carlton, Giancarlo Caballero, Alondra Contreras, Michelle DeLong, Caroline DeLorenzo, Marla Guerrero, Sophia Hejran, Shekinah Kifer, James LaBelle, Jenna Lewis, Martha Lugo-Bareno, Ellen Lusetti, Alexx Mattox, Lacie McArdle, Jacob McShane, Angela Mendoza, Kristina Meno, Talia Nasr, Chris Newman, Jamie Oram, Bonnie Palos, Sara Pence, Juniper Perkins, Natalie Ponce, Doris Rubio, Gabriela De Santiago, Isabella Sciullo, Hariana Sethi, Spurgeon Thomas, Jasmin Velasquez, Alejandro Verduzco, Sydney Weill, asistenti urednika)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

Osnovan 2013. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Your Impossible Voice je neprofitni internacionalni književni časopis posvećen podršci piscima i pesnicima, podsticanju čitalačke publike i promociji akademske književne nauke širom sveta, koji objavljuje visoko kvalitetna dela, uključujući beletristiku, poeziju, dokumentarnu literaturu, prevode, književne kritike, eseje, odlomke, umetnost, intervjue i još mnogo toga. Časopis je prepoznatljiv po inovativnim radovima koji predstavljaju nove aspekte u savremenoj svetskoj književnosti i koji svojom specifičnošću privlače čitaoce novim formama, filozofskim i raznovrsnim temama, kontrastima, lucidnim snovima, skrivenim sobama, tajnim šiframa i misterioznim okolnostima. Autori originalnim idejama i unikatnim jezikom unose baršunastost u svoja razmišljanja i doživljaje, a u isto vreme osporavaju predubeđenja, osujećuju ideje o lepoti i osvetljavaju nove nadrealne raskrsnice koje uključuju vođenje njihovim unutrašnjim glasovima, neuobičajenost, drskost, užurbanost, inteligenciju i rizik. Časopis izlazi dva puta godišnje, onlajn i u digitalnom i štampanom izdanju. Recenzije, eseji i intervjui se objavljuju tokom cele godine.

Your Impossible Voice, Issue 26, Spring 2022 (Keith J. Powell, glavni urednik; Stephen Beachy, urednik proze; Karen Farmer, urednik poezije; Nicholas Alexander Hayes, urednik sadržaja; Alana King, urednik saradnik)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

Kreiran od strane studenata, profesora i saradnika Državnog univerziteta Saginaw Valley u Mičigenu, SAD, i objavljen u kampusu od strane Grafičkog centra, Cardinal Sins, nagrađivani međunarodni književni časopis, predstavlja umetnost, fotografiju, poeziju i prozu članova zajednice SVSU, uključujući bivše studente i profesore, kao i druge pisce i umetnike iz celog sveta više od trideset godina. Svi podnesci se razmatraju za objavljivanje. Izbor se vrši anonimnim glasanjem od strane članova komisije. Članovi osoblja univerziteta su isključeni iz primanja nagrade u bilo kojoj kategoriji. U okviru odgovarajućeg broja časopisa objavljuju se i pobednici tematskih/žanrovskih takmičenja i pohvale. Magazin izlazi dva puta godišnje.

Cardinal Sins, Volume 40, Issue 1, Fall 2020 and Winter 2021 (Madeline Bruessow i Matthew Blum, glavni urednici i kreativni urednici publicistike; Kee Ferguson, urednik proze i kratke proze; Molly Hill, urednik poezije; Jordan Williamson, likovni urednik; Madison LaCourse i Maria Ranger, urednici kopija; Megan Cassiday i Megan Draper, odbor za pisanje; Dr. Kim Lacey, savetnik fakulteta)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

The New York Optimist je nedeljni onlajn magazin fokusiran na umetnosti, slikarstvu, vajarstvu, umetničkim galerijama, muzejima, obrazovanju i dešavanjima u gradu i okolini i noćnom životu grada Njujorka. To je multimedijalna kompanija fokusirana na umetnosti. The New York Optimist je onlajn magazin koji izlazi u štampanom izdanju četiri puta godišnje kao kolekcionarsko izdanje sa originalnim printovima poznatih umetnika lepog slikarstva i skulpture. Ovaj časopis se može posmatrati kao interaktivni izvor umetnosti, obrazovanja i poslova koji pokrivaju arhitekturu enterijera, obrazovanje i vesti uživo sa Si-Bi-Es-a i En-Bi-Si-a i mnoge druge kompanije bazirane na informacijama i sajtovima. Obrazovana i bogata publika koja posećuje sajt čita priloge najboljih novinara u svojoj oblasti, koji pokrivaju teme koje su najbitnije čitaocima.

Zadivljujući realizam srpske umetnice (John Sebastian, autor i izdavač, “The New York Optimist”, nedeljni onlajn magazin fokusiran na umetnosti, slikarstvu, vajarstvu, umetničkim galerijama, muzejima, arhitekturi enterijera, obrazovanju i mnogim drugim oblastima)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

Suzana Stojanović sigurnim potezima nanosi sloj po sloj boje sve dok ne udahne život konjima koje slika. - Bez reči sam. Ovo je fantastično! Kako je samo uspela da tako oslika konjsku dlaku? - spontano je uzviknula u Galeriji “Geca Kon” pred slikom Suzane Stojanović mlada Beograđanka, studentkinja umetnosti. A poznati hiperrealista Dragan Malešević Tapi, otvarajući izložbu u Pančevu, upisao je u knjigu utisaka: “Alal ti vera, veliki si majstor. Kada sam prvi put video tvoje slike, mislio sam da su fotografije. Čestitam ti.” Svi posetioci su pod istim utiskom. U prvi mah su u nedoumici kao i poznati slikar: da li su pred njima slike ili fotografije. A kolika je Suzanina ljubav prema konjima, vidi se i oseća na njenim slikama: izgledaju kao živi. Završni potez je na očima: one imaju sjaj koji ih čini krunom slike. Bez njega Suzanini konji bi bili samo lepi. Naša sagovornica priznaje da je teško slikati konje, ne samo zbog toga što je potrebno dobro poznavanje njihove anatomije i pokreta, već i zato što im treba prodreti u dušu. Ni tehnika za koju se ova mlada umetnica opredelila, uljani pastel, nije nimalo laka. “Ovde se boje ne mešaju pa popravke nema. Radi se na kartonu i nije dopuštena ni najmanja greška. Najpre na kartonu nacrtam konture, a onda nanosim boje, sloj po sloj, sve dok konj ne oživi. Finalni potez je davanje sjaja oku. Tako slika dobija svoju treću dimenziju, što fotografija ne može da dočara.” Tako je nastala prava slikarska ergela sa lipicanerima, ponijima, araberima, vrancima. Zato nije ništa neobično što posetioci njenih izložbi ostaju bez daha.

Kao da su živi (novinarka Mima Majstorović, magazin “Politika”, dnevni list koji izlazi u Srbiji više od jednog veka)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

U tajanstvenom slikarskom vilajetu portreti oduvek bejahu kraljevski izazov, nemi čuvari na kapijama zabranjenog vrta. Oči su ogledalo duše, a lice ogledalo čovečije. Portret je lišen fizičkog pokreta, ali onaj teg, sav od retkog dragog kamenja, na terazijama vrednovanja slikarske veštine, koji ga čini vrhunskim umećem, jeste - unutrašnji Pokret ili dijalektički damar Unutarnjeg, duševnog sveta koji se već čitavu večnost ogleda. Na licu. U očima. Pronalazak fotografskog aparata i filmske kamere učinio je da portretisti gotovo izblede na svetskoj slikarskoj mapi. 
U prošlom veku, u kojem je duh potonuo u materiju, činilo se da sveti poziv u lov na Neuhvatljivo sve manje privlači umetnike. A onda, pred kraj dvadesetog veka, jedna mlada žena odluči da slika portrete konja. Njeno ime je Suzana Stojanović, i već godinama živi u svetu čudesnog realizma krilatog Pegaza i ponosnog Bukefala. 
- Konj je večita inspiracija za umetnike. Sam Leonardo da Vinči je rekao da je izazov raditi konja i da je potrebna velika hrabrost upustiti se u taj izazov - pripoveda Suzana. Do sada je naslikala preko 250 ulja na platnu. Trenutno radi tehniku uljani pastel pred kojom je skinuo kapu i jedan Dragan Malešević Tapi.  
“Radi se na kartonu, boje se ne mešaju, nije dopuštena ni najmanja greška. Radi se danima, noćima, ali ljubav prema konjima čini da zaboravim na veliki napor i uložen trud. Konj moze da bude lep, ali ako mu ne date srce i dušu on nikada neće biti živ na slici, on će ostati samo lep.”  
Živi i lepi, Suzanini portreti svojevrsna su enciklopedija psihologije konja. Unutar živopisnih ramova uhvaćena je bogata paleta raspoloženja vitkonogih ljubimaca, ono što i najveći poznavaoci konjske duše slute i osećaju, ali često ne mogu to saznanje da saopšte. Suzanine slike to mogu. Njeni konji kao da govore o svom unutrašnjem, tajnom svetu, koji galopira tik pored našeg sveta svakodnevlja i zaborava - svima nama blizak, ali nejasan kao topot mnogih konjskih nogu, predveče, u plavoj daljini.
 

Portreti konja (Miroslav Popović, novinar i urednik, Kasački Almanah Srbije, magazin “KAS” art)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

U prostorijama Društva za negovanje srpske kulture i tradicije, SKUT u Nišu, u toku je izložba slika Suzane Stojanović. Reč je o postavci iz ciklusa slika konja, u kojem se ova mlada umetnica po prvi put u Nišu, a peti put tokom karijere, predstavlja samostalno ljubiteljima likovne umetnosti. “Ovom izložbom publici nudim jedan magičan svet hatova, svet prirode i lepote koji smo svi pomalo zaboravili” - kaže Suzana Stojanović, dodajući da joj je namera i neka vrsta slikarske misije da to što je zaboravljeno ponovo ponudi kroz svoje stvaralaštvo. “Mislim da je zadatak umetnika da publici vrati lepotu i iskrenost doživljaja. Nastojim da ono što slikam, a to su u poslednje vreme najčešće konji, prikažem što vernije mogu, jer ova životinja poseduje jednu izvanrednu lepotu, eleganciju kojoj ne treba ništa dodavati, jednostavno treba uhvatiti ono što je tu, pred okom slikara i posmatrača” - kaže ona o modelu koji se najčešće nalazi na njenim slikama. Suzana se slikarstvom bavi od najranijeg detinjstva. Intenzivno je slikala do devetnaeste godine, onda je iznenada, iz razloga koje nije u stanju da objasni, ostavila štafelaj. Onako kako je prestala da slika, iznenada se ponovo vratila staroj ljubavi, nakon trinaest godina od prestanka druženja sa kičicom. Novi žar za slikanjem kao rezultat dao je pet samostalnih izložbi za nešto više od dve godine.

Vratiti lepotu i iskrenost (B.R., časopis “Narodne novine”, dnevni list iz Niša)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

Čudesno su stvarni portreti konja niške slikarke Suzane Stojanović. Čudesno, ne zbog toga što se u slikama, urađenim u maniru visokog realizma, gotovo jasno može nazreti prostorna, treća dimenzija, već zbog topline koja izvire iz svake slike, iz očiju plemenitih četvoronozaca, koje je, kako propoveda legenda, Bog stvorio od vetra. - Kao da je živ. - izusti jedan očarani, mladi posetilac dok je kao skamenjen nekoliko minuta, širom otvorenih očiju, stajao pred portretom dorata nabreklih sapi, vešto uhvaćenog u trku, čekajući da načini sledeći pokret. A mlada slikarka, inače apsolvent književnosti, prve poteze četkicom načinila je još sa četiri godine. Nesumnjivi talenat potvrđen je priznanjem osvojenim na međunarodnom konkursu u šestom razredu osnovne škole. Od tada radi ulje na platnu, isključivo realizam, i do sada iza sebe ima oko 250 slika: seoskih motiva i prirode, portreta ljudi. Sada slika isključivo konje. U njenoj dnevnoj sobi na zidovima je cela ergela - 20 volšebnih portreta vranaca, lipicanera, arabera, ponija. Knjiga utisaka prepuna je snažnih impresija: “Da mi je neko pričao, ne bih verovao da i od kodaka ima nešto savršenije, a to je duša”, zapisao je glumac Miroslav Žužić Žule.

 

Sjaj u oku Suzaninih konja (novinar B. Janacković, časopis “Blic”, srpski dnevni list u vlasništvu švajcarske kompanije Ringier AG) 

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

- Ponos i rasa su tema ovih lepih radova čiji je autor fina kombinacija dame i umetnice koja uporedo neguje literaturu, muziku i slikarstvo. Ovim rečima je slikar Dragan Sotirović, prošlog petka, u Galeriji Narodnog Univerziteta otvorio izložbu slika konja. Njen autor Suzana Stojanović, rođena je u Vranju, a živi i radi u Nišu. Nakon završetka srednje matematičko-tehničke i srednje muzičke škole gde se bila posvetila violini, studirala je književnost, ali joj je slikarstvo ostalo u prvom planu. O svojim brojnim domaćim i međunarodnim priznanjima ova izuzetno skromna devojka nerado govori. Pored nagrada na muzičkim svečanostima i republičkim takmičenjima osnovnih i srednjih škola iz matematike, fizike, književnosti, najmlađi je dobitnik “Sedmoseptembarskog priznanja grada Vranja” iz oblasti likovne umetnosti. Možda je to bilo presudno da se prepusti slikarstvu iako je apsolvent književnosti. - Da bi se napravila dobra slika potrebno je poznavati mnoge oblasti, jer se tako može ući u suštinu onoga što se želi predstaviti, kaže umetnica koja uporedo neguje literaturu, muziku i slikarstvo. Književnost i slikarstvo su umetnosti koje se međusobno dopunjuju i inspiracija su jedna drugoj, kaže ova svestrana umetnica. Na pitanje koji je njen uzor kada je reč o slikarstvu, ova mlada umetnica odlučno odgovara: Paja Jovanović. - On ima vrhunska dela. Ono što je ostavio za sobom je neponovljivo. Sate možete provesti posmatrajući njegova dela.

 

Izložba slika Suzane Stojanović (S.L., časopis “Slobodna reč”, nedeljne novine)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

Umetnička slika ili fotografija? To je prva i velika dilema sa kojom se susretnu oni koji vide radove mlade Nišlijke Suzane Stojanović. Jer, ono što oko vidi toliko je verno da samo što “ne progovori”. Pa ipak, reč je o umetničkim slikama koje pripadaju hiperrealizmu, pravcu u kome u čitavoj Evropi žena gotovo da nema. - Hiperrealizam omogućava da se ode do kraja, da se portret čoveka ili životinje oživi i zato sam se opredelila upravo za njega - objašnjava umetnica. - Inspiraciju za svoje radove nalazim u prirodi. Konji ne umeju da lažu - tvrdi mlada slikarka. “Oni su iskreni i kada vole i kad su besni i kad su veseli i kad su tužni. Ja sam pokušala da prodrem u njihovu dušu.” - Slikanjem se bavim od svoje četvrte godine - kaže Suzana Stojanović. - Dobila sam više nagrada u zemlji i inostranstvu, a osnovnu podršku dali su mi roditelji, koji su profesori književnosti, veoma predani umetnosti. Na adresu mlade niške slikarke Suzane Stojanović stiglo je i nekoliko poziva iz inostranstva. Ljudi su zainteresovani za njen rad.

I konji imaju dušu (dr Zoran Aracki, dugogodišnji novinar i docent na Departmanu za novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, časopis “Novosti”, dnevne novine)

◦◦◦◦◦○○○۝○○○◦◦◦◦◦

Tek sada, kada je školska godina završena, Suzana Stojanović, jedna od tri najbolje učenice osnovne škole “Vuk Karadžić” u Vranju, može malo da predahne. Njoj će letnji raspust zaista dobrodoći, jer tokom školske godine skoro da nije imala ni časa odmora. Gotovo sve vreme ova devojčica provodila je u školi, osnovnoj ili muzičkoj, učestvovala u radu mnogih sekcija, pripremala se za brojna takmičenja. 
A u predahu između redovne nastave i časova violine, zaboravljajući na trenutak zamršen svet brojki i komplikovana matematička pravila, Suzana je uzimala blok i boje, sva se posvećujući svetu crteža i slika. Još od najranijeg detinjstva, nepreciznom dečjom rukom, pokušavala je da na crtežu predstavi sve ono što je okružuje, da na taj način izrazi sva svoja osećanja. 
Suzani je sada petnaest godina, a njena ljubav prema slikanju ne prestaje. Naprotiv. Njen talenat prema ovoj vrsti umetnosti postaje sve izraženiji. O tome svedoče i mnogobrojne prve nagrade na takmičenjima iz ove oblasti. Suzana je i jedini predstavnik vranjske opštine koje je ove godine u Loznici, zajedno sa mladim talentima u oblasti likovnog stvaralaštva iz ostalih krajeva Republike, učestvovala na 13. Vukovom saboru. I ovom prilikom njen talenat došao je do punog izražaja. Izabrana je za učesnika Đačke likovne kolonije, koja je od 24. do 30. juna održana u Petrovcu na Mlavi. 
Suzani je nedavno stiglo još jedno vredno priznanje. Dobila je tri “Kekecova” pera, dva za likovne i jedno za literarni rad, u okviru akcije ovog lista “To je bratstvo i jedinstvo”. Ovog leta očekuje je učešće još u dve likovne kolonije u našoj opštini, u Dobrejancu i Prohoru Pčinjskom. 
- Posebno volim da slikam portrete, kaže ova nadarena devojčica. Titov portret, jedan od nagrađenih u “Kekecovoj” akciji i objavljen u kalendaru “Turističke štampe” naročito mi je drag. 
Muzika je Suzanina druga velika ljubav. Vredna priznanja požnjela je i u ovoj oblasti. Prošle godine, na kongresu dečjeg muzičkog stvaralaštva, od 26 izabranih kompozicija za Osmi FEDEMUS, dve su bile Suzanine. Za violinu je komponovala “Čežnju” i “Indijanski logor”, ne računajući ni na kakvu nagradu. Tako se i desilo da je izgubila note. Srećom, svoje kompozicije znala je napamet pa se sve dobro završilo. 
Voli Suzana i ostale predmete. Mnoge nagrade osvojila je u oblasti literarnog stvaralaštva, kao i matematike. Ipak, pomalo žali što, kao većina njenih vršnjaka, nema više vremena za šetnju, igru, izlaske.

 

Mladi talenti: slikarstvo je njena ljubav (N.M., časopis “Vranjske novine”)